Kralj Tajlanda!

Svi maštaju da jednog dana posete rajsku Pataju. Malo ljudi zna da je donedavno „kralj“ na poznatoj turističkoj destinaciji-Srbin!

Miloš Joksić je za igračkih dana bio Gerd Miler beogradskog (pa i šire) fudbala. Kad se on zagradi...I dan danas o njemu se pričaju legende. Sa Ivšićem je u Sinđeliću činio tandem snova. Stao je uz rame Radetu „Ajkuli“ Radosavljeviću, Milanu Kajganiću, Sreji Đukiću, Milanu „Krlji“ Radoviću, Raičeviću, Davidoviću, braći Majkić, Koliću, Zbiljiću, Ćetkoviću...A golovi kao na traci. Simpatičnom Joksi višak kilograma nije bio smetnja već inspiracija. Sve u vreme kada se igralo za dušu i srce. Takav je i kao trener.

Karijeru gradio je od Sremske Mitrovice preko Beograda do Pirota. Nekoliko puta bio je smenjen samo iz gazdama poznatih radova. Ceh su na kraju plaćali klubovi.

A onda se obreo na Tajlandu!

Radio je u Bangkoku, Munagtongu sa Robijem Faulerom, ali je Pataja bila njegov mezimac.

„Plavi delfini“ osnovani su pre 29 godina – analizira Joksić – Nikada nisu bili u vrhu tajlandskog fudbala. Prošle godine smo obezbedili povratničku promociju kao drugoplasirani tim. Doprinos su dali naši igrači Komazec i Bubalo koji je postigao 20 golova. Locirani su u srcu Pataja sitija. Imaju stadion za 5.000 gledalaca i sjajne navijače. Moram reći da je Pataja neverovatna turističa destinacija, a klub atrakcija za lokalno stanovništvo.“

Tokom 2015.prvi put je promenjena vlasnička struktura. Sada sve diktira Enigma Sport Ventures. Bio je to nagoveštaj ambicioznijih planova. Plasman u Premijer ligu je to i potvrdio.

„Mnogi su mislili da ćemo biti topovska hrana iz provincije Čonburi iako Pataja nije debitant. Klub se iz Čonburija 2008.preselio u Pataju i započeo novi život. Tada je nestao nadimak „Mali Čonburijev brat“ jer su imali iste vlasnike. Za mene, kao trenera, bio je izazov da preuzmem ekipu koja je tek stasavala. Ušao sam u anale kao prvi strani strateg. Sa novim gazdama stigla su i prava pojačanja. Posrećilo mi se. U suprotnom ne bi imali šta da tražimo u eliti“ 

Premijer liga?

„Iskreno, trebalo nam je malo vremena da se prilagodimo rangu u kome dominiraju Buriram i Muangtong sa kojim su Jokanović i Mario Đurovski svojevremeno bili prvaci. Nije lako boriti se sa klubovima koji imaju dva-tri puta veće budžete. Kada su se složile kockice furiozno smo zaigrali i dičimo se sa četiri trijumfa u nizu: Armi 2:1, BBCU 3:2, Čainat 3:1,  Osotspa 2:0 i Tero Sasana 2:1. Naglo smo popravili plasman na koji nisu uticali porazi od objektivno kvalitetnijih klubova kakvi su Muangtong i Račaburi. Pataja se nalazi u sredini tabele, a za mene kao trenera najvažnije je bilo jedinstvo na terenu i van njega. Dobra atmosfera uvek daje rezultat. Volim ofanzivu, golove i tome smo težili na zadovoljstvo navijača, ali i fudbalskih analitičara na Tajlandu“.

Kadar?
„Dominira Brazilac Žunior Negao. Postigao je devet golova na 12 utakmica. Čekamo da prorade Pina i Japanac Sugita. Neugodan je napadač Libanac Hasan Sad Ali, poznatiji kao Soni. Rođen je i odrastao u SAD gde je igrao za Kanzas siti.“

Imali ste velike ambicije?
„Evidentno je da je bilo prostora za napredak. Nisam imao pritisak kada je reč o tituli, osvajanju trofeja...Osnovno je stabilan tim sposoban da se sa svima ravnopravno uhvati u koštac.  Tajlanđani su vredni, ali mnogi su u mlađim kategorijama preskočili neke časove i puno toga mora da se radi u hodu.“

Došlo je do razlaza i novog izazova?

"Potentniji klub Nakon Račasima loše je startovao. Smenili su trenera, a meni su poslali ponudu koju nisam mogao da odbijem. Težio sam i novim izazovima. Sledi grčevita borba za opstanak, ali da ne verujem u svoje sposobnosti ne bih ni prihvatio bačenu rukavicu."

Pataja?

„Dovoljno je reći da se grad prostire na obali koja je dugačka 15-20 kilometara. Ima oko 100.000 stanovnika, božanstvenu klimu i samo tri godišnja doba. Zima ne postoji! Do Bangkoka je 160 kilometara. Tu su lanci najpoznatijih svetskih restorana, hotela, bogat je noćni život, more i rastinje su nestvarni...Teško je sve opisati. Treba doći i videti. Ne čudi da ima preko sedam miliona turista godišnje. Dosta je stranaca, narod je komunikativan, uvek sa osmehom i poprilično je jeftino.“

Milan Topalović - ŠUT Sport